nasabajka18

Ispraćam te danas, nedelja je ! Pratim te do stanice i čekam sa tobom dok ne kreneš na put, put u moj zaborav. Ne brini se, neće ti tamo biti loše, tamo je samo par dragih uspomena koje me ponekad bole, i zbog kojih se smejem, uskoro ćeš im se pridružiti, postaćeš samo lepo sećanje.

Dok stojimo zajedno kažem ti ,,Čuvaj se“,život je nepredvidiv, puno je ljudi koji su tu uz tebe a ne misle ti dobro, pazi..Zahvaljujem ti se za sve čemu si me naučio. Nisi ti kriv što nije uspelo, nisi kriv, krive su zvezde, krivo je nebo što smo daleko od prvog dana, krive su reke, jezera, ulice, naselja, gradovi koji nas razdvajaju, krivim kilometre..280km nas je delilo do sreće, bezbrižnosti i snova, sad nas dele milje ponosa. Nemam snage više da se borim.

Ovaj rat je unapred bio izgubljen. Znala sam to, i ako sam i dalje tvrdoglavo i uporno vodila bitku sa okolnostima, sa besom, ljutnjom, potiskivala sam sve, ne bi li ostao deo moje priče, mog sna, mojih želja, nije mi uspelo, priznajem, tek sad. Sad kad je prošlo dovoljno vremena da shvatim da ima smisla u onim Mešinim rečima ,,Ni haljinu ne valja krpiti, a kamoli ljubav, bolje je otići..“ Puštam te ! Idi ! Samo molim te, nemoj žaliti ni za čim. I pomisli nekad na mene kad napolju sneg zaveje a snežne pahuljice prekriju trotoare i asfalt. Voleo si jednu od njih, najluđju, posebnu, dok se nije otopila sa prvim suncem.. i postala deo prošlosti. A ti postao stanar njenog zaborava.

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.